Sve sto vidite na ovom mjestu tek je "fasada" ove rubrike. Manjak slobodnog vremena sprecava me u njenom redovnom "osvjezavanju". Sva ponuda novih i starih priloga vidljiva je tek u rubrici "Arhiva svih novosti..."

Prvo izdanje, koje je objavila izdavacka kuca "Walk Records", je album tuzlanskog sastava Agonize. CD je izasao krajem 2004. godine, a ovaj sastav je do sada realizovao i dva Demo ostvarenja: "The Chosen One" (2000.) i "Agonize" (2001.). Inace, krenuli su sa radom 1997. godine, i svoju karijeru su, moze se reci, postepeno gradili. Osnova njihovog pristupa je melodic death metal, ali sa vidljivim uplivima black metala, kao i simfonicnih heavy influenci. Agonize nisu toliko jednostavni za analizu, i njihov sound ne ulazi u uho nakon prvog preslusavanja. No, cini se da su u tehnickom smislu uspeli da savladaju zadane "teme", i nekih vidljivijih nedostataka njihov materijal zapravo i nema.

Novi album srpske estradne dive Ane Stanic ne donosi nista novo, ili bolje je reci, drugacije od ocekivanog kada je njena karijera u pitanju. Pre same realizacije izdanja, Ana je nacinila transfer, koji bi dalekosezno mogao biti za nju mnogo gori, no sto je to u prvi mah izgledalo, a tice se prelaska iz "PGP RTS"-a u "City Records". Izuzimajuci njen prvi album, koji je predstavljao komercijalan proizvod, sledeca su ostvarenja i dalje, prema ocekivanju, budila neizmenjenu medijsku paznju, ali su se katastrofalno prodavala. Uopste uzevsi, Ana je dugo "trajala" na krilima uspeha njenog prvog izdanja, a u muzickom smislu ponovljena prica na sledecim albumima, mogla je eventualne konzumente ostaviti jedino ravnodusnim.

Iz Kikinde dolazi Anestezija, sastav koji radi u postavi kvarteta, a cine ga pevac i gitarista - Lazar Mijatovic, jos jednu gitaru svira Milos Segrt, koji je zaduzen i za pratece vokale, basista je Robert Tuvic, a za bubnjevima je Igor Benjocki. Bend ozbiljnije radi od 2001. godine, kada u postavu dolazi Lazar Mijatovic. Tokom dolazeceg perioda zanrovski su menjali svoju izvodjacku formu, da bi se danas zadrzali na nekoj svojoj varijanti agresivnog thrash metala koji dodiruje elemente power metala, kao i corea. Svojevremeno su i uradili jedan promo sa dve numere, realizovane "uzivo", no tada nisu zvucali onako kako su zeleli.

Poznavaocima jazz strujanja na teritoriji Srbije i Crne Gore ne treba posebno predstavljati basistu Batu Bozanica. Njegova prisutnost i karijera kontinuirano traju vec duze od 20 godina. Tokom pomenutog perioda, on se nije bavio samo ovom muzickom formom, vec je svoje usluge sesn i studijskog muzicara "pozajmljivao" brojnim akterima pop, rock i ovdasnje estradne price. Saradjivao je i saradjuje sa mnogima, a ako ste posetilac beogradskih klupskih mesta, mozete ga naci u toku jedne veceri nekad i na vise "scena", gde njegova aktivnost ne jenjava. Tehnicki, Bozanic je superioran instrumentalista. Poznato je takodje da je jedan vremenski period vlastite izvodjacke naobrazbe proveo i u cuvenom Barkleey, no nije se tamo zadrzao, iako je imao ponude da ostane.

"Pancevacki sastav Cactus Jack pravi je primer postave koja je vrlo postepeno, korak po korak, gradila delove vlastite karijere. Poceli su kao "klasican" tezgaroski sastav, svirajuci bukvalno svuda gde bi im se ukazala prilika, a da su na tim i takvim mestima mogli da plasiraju repertoar, koji se bazirao na rocku i hard rocku 70-tih i 80-tih godina. I njihova diskografija tekla je postupno, a naisla je onog momenta kada su vec uveliko postali etabliranom koncertno-klupskom pojavom na svesrpskim prostorima. Njihov doskorasnji izdavac bila je kuca "One Records", za koju su uprilicili tri albumska ostvarenja. Jedam dvostruki set, jedan "obican" album i jedno EP izdanje. Kao cuvari ostavstine muzicke porodice Deep Purple, njihovo prethodno, dvostruko izdanje, predstavljalo je u potpunosti cover / tribute remake pomenutoj legendi, a zvao se jednostavno "Deep Purple Tribute".

Iz Grosuplja dolazi sastav D.D.V. - nova nada slovenacke scene. Osnovala su ga 1998. godine trojica momaka: Matjaz, Grgor i  Matej i u pocetku su u garazi "obradjivali" Ramonese. Kako pise u njihovom press materijalu, sa prvim singleom, "Miss Lee",  skrecu paznju javnosti. Za ovu numeru je snimljen i spot i od tada se stvari po njih krecu uzlaznom putanjom. Tokom dolazeceg vremena postaju trazen koncertni akt, kako na domacem terenu, tako i u Hrvatskoj. "Davek na dodatne vibracije" predstavlja debi album sa kojim se predstavljaju u "punoj snazi".

Slovenacki sastav Dry Fish nastao je 1997. godine na pepelu grupe CODOGAST od strane Gregora - bubnjara i njegovog brata Urosa Dolinseka - gitariste. Postava se nekako iskristalizovala leta 1998. godine, a prvi koncert odrzan je tokom maja meseca 1999. godine. Na samom pocetku, zvucali su nesto drugacije nego danas, a na njihovom prvom demu izvodili su i pesmu "Last Kiss" - Pearl Jama. Leta 2001. godine pokrenuli su turneju po slovenackim klupskim prostorima, a njihova mala diskografija isla je sledecin tokom: "Demo 1999.", "Radio A.M." i aktuelni "EP 2003".

"Tokom poslednje dekade na teritoriji BIH, Erogene Zone su uspele da vlastitim delovanjem steknu respektabilan status i karijeru. Koliko mi je poznato, njihova diskografija je u ovim nasim Balkanskim uslovima takodje isla nekakvim kontinuiranim tokom. Nazalost, kao sto je to slucaj i preko mnogih drugih primera, i njihov rad je manje poznat ili gotovo potpuno nepoznat na drugim ex-YU teritorijama. Na primer, u Srbiji, Erogene Zone "terminoloski" kao grupa iz BIH postoje u nekakvoj "novijoj" svesti ljudi koji su nekako na ovaj ili onaj nacin ukljuceni u pop-rock kulturni milje, ali kada bi ih pitali sta zapravo muzicki predstavlja taj bend, mislim da bi izuzetno mali broj njih znao da pruzi precizniji odgovor."

Na slovenackoj metal sceni deluje po godinama veoma mlad sastav naziva - Metal Steel. Kako izvestavaju tamosnji mediji, pre realizacije njihovog full-length debija, postojali su neko krace vreme i sa Demo snimcima izvestavali javnost o svom radu. "Play Records" objavljuje njihov album, koji je uspeo da zainteresuje i paznju nekolicine medija u USA i Nemackoj. Pri samoj realizaciji bend je imao podrsku prijatelja i starijih kolega, koji su im pre svega pomogli iskustvom. "Usoda" je izdanje koje je u tehnickom smislu uradjeno na visokom nivou, ako se uzmu u obzir svi propratni detalji, pa i artwork covera CD-a, ali i aranzmansko - izvodjacki momenat.

Iako su u dobrom delu estradizovanih medija predstavljeni kao nova urbana optimisticka rock / pop varijanta, Negative su od samih pocetaka pokazali da su nista drugo do jedna malo bolje upakovana, tipicno ovdasnja, estradna pop / rock grupa, koja ni u muzickom smislu ni izbliza nije toliko interesantna, koliko su im neki pridavali na znacaju. To su, uostalom, dolazeci albumi i pokazali i potvrdili. Ni aktuelno izdanje, "Tango", u tom smeru ne predstavlja neki radikalniji ili drugaciji iskorak. Radi se o materijalu na kojem preovladavaju pesme brzeg i srednjeg tempa, kao i balade, i to je jedan ocekivani miks ovdasnjeg pop / rocka, takodje sa svojom formom, ali i porukom prilicno estradno orijentisanom.

Sastav No Comply formiran je tokom zime 2001. / 2002. godine. Prvo su lagano, a kasnije sve intenzivnije pojacavali aktivnosti na srpskoj novoj punk-hard core sceni. Takodje, vise puta su nastupali po beograskim i prostorima i mestima oko glavnog grada Srbije, i uspeli su da se na neki nacin nametnu publici koja prihvata ovakav nacin poruke koju bend nudi. Ovde su se pojavili na dve prestizne kompilacije - jednoj fanzina "Get On Stage", a drugoj "SHCP Recordsa". Takodje, pojavili su se i na split kasetnom izdanju hrvatske kuce "La Bean Records", zajedno sa sastavom "Golliwog". Tokom 2003. godine izlazi im materijal nazvan "Some Better Days", da bi tokom 2004. godine, u prosirenoj varijanti sa jednom dodatnom "live", jednom unplugged numerom i video klipom, ovaj isti EP ugledao svetlo dana na etiketi kroz koju su i sami ukljuceni - "Melody Makers Music".