Barikada: Možeš li nam za početak, Sanel, ukratko reći o svojim muzičkim počecima.

Sanel: Muziku volim otkako znam za sebe. Moji roditelji su muzikalni. Tata, npr., voli sevdah i inače, svira harmoniku. Odakle proizilazi i ta moja ljubav prema muzici. Gitara se, ni sam ne znam kako, sama desila. Kad sam se trebao upisati u muzičku školu, tata je bio za to da izaberem harmoniku, a mama je bila za violinu. Međutim, ja sam bio isključivo zagrijan za gitaru. Na to sam ih i uspio nagovoriti i onda su mi kupili moju prvu gitaru. Tako je i počelo. Promijenio sam tri nastavnika gitare, dok sam došao do prof. Predraga Stankovića. Prvo sam bio kod Muhidina Durmanovića, zatim kod Nedima Tinića i danas sam kod prof. Stankovića. Kada sam došao kod prof. Stankovića, počeli su se dešavati i moji prvi značajniji rezultati.

B: Ko je na tebe imao najveći uticaj?

Sanel: Što se tiče potpore, to je definitivno bio prof. Stanković. On je učinio da zavolim klasičnu muziku. Sjedili smo kod njega i slušali mnogo CD-a klasične muzike i tako sam je i zavolio. Tad mi se rodila ideja da i ja jednom snimim CD, pa da i ja budem uzor nekom mladom gitaristi, kao što sam ih i ja imao mnogo. Puno tih gitarista koje sam slušao kod profesora, kasnije sam imao priliku upoznati na raznim festivalima. S većinom od njih imao sam i muzičke radionice. Najviše sam, zbog ovoga svega, zahvalan prof. Stankoviću.

B: Kako bi opisao svoj muzički stil? Kako ti doživljavaš muziku?

Sanel: Kad tek dođete u muzičku školu prvo učite note. Tako rade svi profesori. Normalno je da svi učenici nemaju istu percepciju muzike koju sviraju. Obićno njima profesori na početku govore kako da sviraju, npr: "Ovde sviraj tiše, ovde glasnije". Prof. Stanković mi je rekao da se ja tu razlikujem od ostalih učenika, jer imam svoj način interpretacije i to je jedna od stvari koja me izdvaja od ostalih učenika gitare. Nekad se i zakačim sa profesorom oko nekih stvari, jer on ima jednu viziju kako bi nešto trebalo odsvirati, ja drugu, ali mi se dogovorimo, pa uskladimo moju i njegovu viziju, da bi na kraju dobili vrhunsku interpretaciju.

B: Kako je nastao tvoj prvi album, iz potrebe da se promoviraš ili su te drugi nagovorili?

Sanel: Velika je to priča. Dug je put do nastajanja CD-a koji je sada pred nama. Svirao sam puno koncerata, prošao puno takmičenja prije ovog CD-a, tako da je puno ljudi bilo zainteresovano da imaju moju svirku i na CD-u. Prilazili su mi poslije koncerata i govorili kako bi željeli kupiti moj CD.

B: Iskazala se, dakle, potreba.

Sanel: Da. Profesor i ja smo zatim, prošle godine u januaru, odlučili da u studiju Omladinskog Art Centra snimimo moj CD, za koji bi kasnije našli i izdavača. U studiju smo proveli oko 80 sati snimanja, što je kasnije doprinijelo tome da podignem kvalitet snimanja ovog, pravog CD-a. Znači, u januaru sam snimio taj, nazovimo ga, demo snimak i željeli smo ga objaviti. Međutim, kad smo stupili u kontakt sa Edinom Zubčevićem, iz izdavačke kuće Gramofon, on je poslušao snimak na profesionalnoj opremi i rekao da je zadovoljan mojom svirkom, ali da bi bilo bolje da dođemo i snimimo to sve ponovo u Sarajevu, na boljoj opremi, te će ta kuća to izdati. Prethodno snimanje u Tuzli jako mi je pomoglo što se tiće iskustva snimanja u studiju. Materijal sam snimio za četiri dana. Mora se uzeti u obzir i to da mi je trebalo dva dana da se naviknem na tamošnji studio, jer snimali smo u velikom studiju RTV doma, gdje snima simfonijski orkestar, znači u jednoj ogromnoj sali. Snimanje je obavljeno sa četiri profesionalna mikrofona. Samo jedan mikrofon košta 5,000 eura. Taj mikrofon hvata sve. Hvata i zvuk komarca koji leti (smijeh. op.a.). Bilo mi je jako tesko snimati, jer sam imao slušalice na ušima i čuo sam sve, čuo sam i stvari koje se inače ne čuju. Zbog toga mi je i trebalo dva dana da se naviknem, dok smo naredna dva dana snimali do besvijesti. Zadnji dan sam u studiju proveo 8 i po sati, u cugu. Kad sam izašao iz studija, nisam mogao ništa čuti od iscrpljenosti. Nakon snimanja radili smo na photo shootingu i na svim ostalim neophodnim stvarima da bi mogli poslati CD na štampanje u Beč. Sve je, konačno, bilo završeno krajem marta ove godine i evo, sve je gotovo i pred nama.

B: Ko je vršio izbor materijala koji se našao na CD-u?

Sanel: Repertoar na CD-u izabrali smo prof. Stanković i ja. Ideja Edina Zubčevića bila je da se na CD stavi samo jedan ili eventualno dva autora, ali profesor i ja nismo htjeli da repertoar na CD-u bude preozbiljan, jer CD će se prvenstveno prodavati u BiH, mada će se naći i na stranom tržištu. Naša publika nije toliko ozbiljna da sad kupi, recimo, CD sa muzikom od Bacha. Tako da se na ovom CD nalazi svega po malo, od baroka, preko romatizma, pa ima čak i turske tradicionalne muzike, koja je jako slušljiva. Svako će moći naći ponešto za sebe na ovom CD-u.

B: Kako ste zamislili promociju?

Sanel: Promociju smo planirali u okviru 5 koncerata. To bi za početak bili koncerti u gradovima - Tuzla, Sarajevo, Mostar, Zenica i Banjaluka. Naravnom, prvi koncerti su planirani za Tuzlu i Sarajevo i to smo htjeli da se desi tokom maja. Medjutim, u Tuzli su pozorište i BKC cijeli maj već zauzeti, tako da smo koncerte u Tuzli i Sarajevu pomjerili za 6. i 7. juli 2007. godine. Ova ostala tri kncerta bi onda isto bila u julu ili možda još malo kasnije. CD se u svakom slučaju već može kupiti u bolje opremljenim CD shopovima širom Bosne i Hercegovine, kao i na internetu.

B: A tvoja budućnost, sada završavaš srednju muzičku školu?

Sanel: Da, tako je. Prvo bih želio napomenuti da sam dogovorio snimanje još jednog CD-a za Gramofon, u julu ili avgustu, tako da bi slijedeći CD trebao biti gotov iduće godine u ovo vrijeme. Sad završavam četvrti razred Srednje muzičke škole u Tuzli. Školovanje planiram nastaviti u Njemačkoj, u jednom preslatkom istorijskom gradiću Weimaru, na jednoj od velikih muzičkih akademija. Reći ću samo jedan podatak, a to je da je akademija u sklopu kuće Franz Lista, što znači da je riječ o jednoj velikoj akademiji koja je obrazovala mnoge velike svjetske muzičare. U pitanju je akademija za klasičnu i jazz muziku. Školovanje ću nastaviti u klasi profesora Tomasa Millera. To je jedan od vodećih svjetskih profesora za gitaru.

B: Kakav je način stručne nadogradnje na toj muzičkoj akademiji? Da li je to komponovanje ili samo tehnika sviranja ili...?

Sanel: Poslije mojih koncerata ili takmičenja prilaze mi profesori drugih instrumenata iz BiH-a i pitaju me šta ću ja na akademiji, kad mi je prof. Stanković pružio sve? Ja cu sa profesorom na akademiji puno pričati o muzici i o načinima interpretacije. Što se tiće tehnike, neću puno novog naučiti, jer već imam jako dobre temelje postavljene od strane prof. Stankovića.

B: Imaš li namjeru komponovati svoju muziku?

Sanel: Nisam još razmišljao o tome. U zadnje vrijeme nemam baš puno ni vremena za to. Ali, volio bih se baviti i tim, pa mislim da ću u budućnosti morati naći vremena.

B: Kad odeš u Weimar (hehehe), Tuzle više neće biti.

Sanel: To nije tačno (smijeh, op.a.)! Ali, planiram ostati tamo, jer zašto ne ostati, ako mi neko pruža bolje uslove.

B: Da, slažem se. Tamo je i publiku za takvu muziku.

Sanel: Da, jeste. Reći ću i jedan podatak. Za svako tamičenje ili koncert koji sviram vani moram otići u Sarajevo po vizu. To je veliko trošenje vremena. Dva puta moram otići u Sarajevo. Jednom da predam papire za vizu, drugi put da uzmem vizu, pa dok se plati sve to... Tako da mi je to dosad bio najveći problem. Tako da, ako mi neko ponudi da ostanem tamo, a vjerujem da hoće, kao što su tamo ostali mnogi drugi muzičari iz BiH, naravno da ću i ja ostati, ali Tuzla će mi, ipak, uvijek ostati u srcu, jer tu sam rođen, odrastao, stekao najljepše uspomene. To ne mogu izbrisati ni da hoću. Ovde ću se uvijek sa velikom radošću vračati da vidim svoju porodicu, prijatelje iz djetinjstva, drage ljude.

B: Hvala ti Sanele i sretno.

Sanel: Hvala i Vama.

Interview objavljen u Tuzlanskom listu
Br. 90 od 10.05.2007. godine

Interviewer: Dragutin Matošević Tuzla, Bosna i Hercegovina info@barikada.com

---