Povratak na NOVU BARIKADU

   www.old.barikada.com
Muzicki web portal svih zemalja ex YU (i jos malo sire)





Dinko Husadzic Sansky - Pogled na jazz
Reklamno mjesto 1
Davor Hrvoj - Jazz Connections
Reklamno mjesto 2
Summer Music School Pucisca
Reklamno mjesto 3
Davor Matosevic (singer-songwriter)
Reklamno mjesto 4
exYUsingles - Istorijat muzike ex YU
Webmaster - Kontakt e-mail


Optimizirano za
IE i 1024 x 768

Dragutin Matosevic feat. Esad Prcic - Tulipani



ExYUsingles - Istorijat muzike ex YU
  Barikada - World Of Music - Interview

ALEKSANDAR TIŠMA
Interview

Intervju: Aleksandar Tišma

16. februara / veljače 2003. godine, otišao je zauvek najistaknutiji vojvođanski i priznati evropski pisac - Aleksandar Tišma. 1984. godine, posle uspešne književne večeri, u Gradskoj bibliotec,i imao sam značajnu priliku i čast da napravim mali razgovor sa velikim čovekom i piscem... Uz dužno poštovanje beskompromisnog borca protiv nekulture, primitivizma i zla kojeg je i osetio u direktnom izdanju u II svetskom ratu, evo deo razgovora, sačuvanog u ličnoj arhivi... Smatram da ni danas, posle toliko godina, nije izgubio ništa od svoje aktuelnosti i da će biti zanimljiv za čitaoce. Razgovor je vođen o večnoj temi: ljudsko zlo i mogućnosti da se ono prevaziđe, forsiranju kvazikulture, kvaziumetnosti...

Na moju konstataciju: "Analizirajući današnju situaciju u svetu, mišljenja sam da čovek u svom ponašanju nije mnogo napredovao; i dalje ga vode destruktivni animalni nagoni. Šta bi nam Vi rekli o tome? Autor "Upotrebe čoveka", "Knjiga o Blamu", "Kapo", "Vere i zavere"... i mnogih drugih romana, pripovedaka i pesama, rekao je... Ili tako je govorio Aleksandar Tišma, tog oktobra / listopada 1984. godine...

Tišma: "’Sigurno da u čoveku postoji neka destruktivna potreba. To mi vidimo u ovo 'mirno' doba. Sada ljudima stvarno nije nužno da se međusobno uništavaju, ali ipak nađu načina. Ako nikako drugačije, oni se gaze automobilima, naleću jedni na druge bez ikakve potrebe. Ono što se dešava u svetu, to se graniči sa bezumljem. Čovek više ne zna da li da plače ili da se smeje. Zaista je neobično da jedan ozbiljan, odgovoran čovek, koji ima decu, unučad, koji nije neki nihilista u životu, a to je očigledno, čim je stvorio porodicu, imanje, položaj, da se on usuđuje da sve to stavi na kocku za večna vremena, da bi iživeo svoje, jedan agresivni nagon, jednu bolest... Posle se nesumnjivo nađe opravdanje. Kaže se: da ja nisam napao njega, on bi napao mene... To je tačno! Ali to ne umanjuje tu potpunu besmislenost, tu potpunu ludost ideje da se stvori toliko oružja. Ja sam zaprepašten! Ne znam šta bi se tu moglo uraditi; tu ne pomaže nikakva humanost! Ja bih se prvi priključio akciji takve vrste, odmah. Na primer: uhvatimo se za ruke svi mi koji nismo za rat i idemo peške odavde pa dokle hoćeš, na istok, na zapad... Ali i tu se mora prvo videti da li je to sprovodljivo i efikasno, jer se i tu radi o nivoima, onaj ima štit, suznu bombu..."

...znači da je ništavan uticaj tolikih knjiga koje obrađuju takve teme, upozoravaju na posledice...

Tišma: "...Vi imate ljude na koje to deluje... To je vrlo uzak krug koji se time bavi, koji tu deluje, ispituje, upoznaje... Najžalosnije je što imate ogromnu većinu na koje to ne deluje, koja neće da se suočava sa time, čak i onaj tamo što treba da pritisne dugme, zna da mu je to opravdano, naređeno mu je i on dalje ne razmišlja, ne sme, jer se boji za sebe, ode mu glava..."

Na pitanje "da li bi se kriza čoveka mogla savladati, ako bi se taj čovek držao više pravih vrednosti, literature, umetnosti...", Aleksandar Tišma je odgovorio:

Tišma: "...Sva zbivanja u svetu, a i orijentacija rukovodstva, u svemu bi morala biti na strani kulture. Jer, gde su ti odgovorni ljudi koji bi trebalo da pomognu pravoj kulturi i uopšte, umetnosti? Ako postoji jedna naša stranka svuda u svetu, umetnička, onda svakako tu stranku treba da pomažemo i da je mobilišemo, kako bi dala nekakve rezultate. Istovremeno, treba da koristimo sva sredstva, to je propaganda svih nas, u našu i... i normalno opštu ljudsku korist. A šta se radi? Samim tim što se dopušta da se subkultura do te mere razvija i cveta, potiskuje se prava kultura. Ta tendencija, da se to prepusti volji samog tržišta, ne bi smela da bude opšta. Ako ona već jeste u rukama poslovnih ljudi, na primer, u proizvodnji gramofonskih ploča, ako oni već idu za subkulturom, ljudi koji su plaćeni za kulturu ne bi smeli da dozvole da ona zaostane. Trebalo bi da se forsiraju prave vrednosti! Tu ne pomaže vid zabrane, nego recimo ono što radi Radio Beograd, u emisiji "Susretanja". Ako je slušaoci budu slušali izvestan broj godina, to će im ući u uvo. Sasvim je sigurno da oni koji treba i moraju da proizvode, treba i o tome da vode računa. Ne možemo očekivati da imamo disciplinovanog I svesnog proizvođača ako ga prepuste subkulturi. Jer ona razvija suprotnosti, razvija rezone, sasvim drugačije osobine u čoveku, od onoga što bismo želeli. Moglo bi se tu dosta uraditi, raznim akcijama, protestima, itd. Ima ljudi koji su i na to spremni. Znam neke muzičare koji su pisali peticije, ali im nije vredelo jer se nisu udružili dovoljno, tako da se njihov glas nije čuo."

Na moje pitanje: "Smatrate li da su pisci sami krivi za to što su se utopili u reku 'potrošačke religije'"?, dobijam odgovor:

Tišma: Jesu, i zato su sami sebi krivi. Danas je evidentna kriza ne samo u književnosti, nego i u muzici i u slikarstvu. Onda je očigledno da mora doći i do svaštarenja, u svim tim oblastima. I ne bih rekao da su tu pisci nevini. Jednostavno, poneseni su ovim vremenom, takvim kakvo jeste, i normalno je da podležu svemu tome. Nisu imuni, a i nemaju nikakve unutrašnje volje da bi se za sebe izborili da im bude bolje i lepše, bar što se tiče umetnosti."

I na kraju, zamoljen da kaže nešto i o mladosti A. Tišma, mi govori:

Tišma: "Mislim da je mladost teško doba. Moje je iskustvo, da je ono teže nego zrelo doba, pa i od same starosti. Teško je zato jer mlad čovek oseća nekakvu obavezu da se opredeli, da se pokaže, da stvori svoju ličnost. Da stvori nekakav krug ljudi oko sebe, a to mu je često onemogućeno i dosta otežano. On i sam često nema takve kvalitete, takve osobine... Prema tome, to nije lako doba. A posebno je teško ako ima ambicija da bude pisac, onda je to još teže... "

I na kraju ovog razgovora, da još jednom istaknem ono što je, po meni, značajno, a vezano je za samu kulturu: "Vi imate ljude na koje to deluje (...). Najvažnije je što imate ogromnu većinu na koju to ne deluje, koja neće da se suočava sa time..." Tu je sažet i odgovor zašto nam se ponavlja isto, i zašto nikada nećemo izaći iz večnog kruga ništavila! (Fotke uradio: Stevan Kurćan) .

Prilog:

Željko Gradjin
Bačka Palanka, Srbija
heyjo@nspoint.net







Davor Matosevic - videos
Reklamno mjesto 5
Rock Otocec 2010
Reklamno mjesto 6
Web portal Pljuga
Reklamno mjesto 7

Andjelko Jurkas (HR) - Bez rocka trajanja (Knjiga + CD)
Reklamno mjesto 8
Gary Talley (USA) - Guitar Playing for Songwriters
Reklamno mjesto 9

Hosting sponzor:

Barikada - facebook group





© Copyright by Dragutin Matosevic. All rights reserved (2004 -