Radim u ilegali, ali radim

Tanja Jovićević je jedan od najupečatljivijih vokala bivše jugoslovenske rock scene. Nakon kratkotrajne džez karijere, pridružila se grupi Oktobar 1864 i s njima snimila tri albuma, pjevajući kompozicije koje i danas, među pripadnicima generacije koja se nije ni rodila kad je "Oktobar" bio u zenitu, imaju kultni status - "Crni ples", "Nađi me", "Carte Blanche", "Želim te", "Denis"... Nakon raspada te grupe počinje uspješnu samostalnu karijeru, u vodama džeza i "bijelog soula", radi u pozorištu i izvodi performanse. U posljednje vrijeme nastupa sa izuzetno cijenjenom funky / soul grupom - Rich Bitch.

Bend u kome si nastupala danas uživa kultni status, a ti zasluženi tretman zvijezde, iako nisi prisutna u medijima, naročito na televiziji?

- Nikada sebe nisam doživljavala kao zvezdu, i to mi je verovatno pomoglo da preživim radeći svoj posao, prilično u ilegali. Po raspadu "Oktobra", ljudi su dolazili u klubove gde sam nastupala, što znači da sam svoj posao u grupi obavila kako treba. Iskreno, prilično sam se, kao žensko, namučila sa bendom, ali mi nije žao. Od trenutka raspada grupe, nisam izgubila publiku, i čini mi se da je sada ima više nego ikad. "Oktobar" je bio u vremenu koje je zapamćeno po miru, slobodi, dobroj muzici. Onda je krenuo haos, koji je umnogome odredio i odnos ljudi prema nečemu boljem što je bilo pre. Zato sad sve "iz onog perioda" smatraju kultnom umetnošću. Lično, ne volim to određenje, "kultno", jer mi to suviše usko deluje. Sebe ne smatram kultnom ličnošću, ali se smatram ličnošću pre svega, i nikad nisam određivala ni muziku, ni bend koji je bio toliko drugačiji od svega na jugoslovenskoj sceni. Jednostavno sam se prepuštala struji.

Jako me čudi kako je "Oktobar" mogao bio profitabilna "institucija", obzirom koliko vas je bilo u sastavu grupe. Broj ljudi u bendu automatski smanjuje honorar "po glavi".

- Veruj mi, i mene je to uvek čudilo. U jednom trenutku na pozornici je bilo osam ljudi, a kroz bend je u tih nekoliko godina prošlo 40 muzičara. Osamdesetih se nije previše postavljalo pitanje honorara - mi smo koncerte radili da bi ulagali u muziku, u drugi, treći, trebalo je i četvrti album. Danas nije moguće ulagati u albume, jer od koncerata ne može ni da se živi. Dobro, sigurno ima onih koji zarađuju pare od koncerata, ali oni ne ulažu u muziku, već, paradokslano, u nešto što bi morala da bude propratna, sekundarna pojava muzike. Nemam ništa ni protiv koga, jer će svako da pokaže svoje pravo lice. Kad maske spadnu, ostaće muzika koja nikog ne vređa i ne maltretira, i koja pusti svakog da bira. Ako nećeš da slušaš, ne moraš.

Treći album "Oktobra", "Crni ples", sniman je u novom - govorilo se: monumentalnom - studiju RT Titograd. Bilo je to nešto što mala republika još nije vidjela.

- Bio je to vrhunski studio, u kome smo radili sa izvanrednim australijskim producentom, Theodorom Yhanijem. Sećam se da je Bobo Stranišić bio snimatelj. Bio je veliki šok za nas kako su nas dočekali - studio je bio u sklopu televizije, pa je i direktor lično došao da nas pozdarvi. Čini mi se da nikad u životu nisam radila u većem miru, i profesionalnijem studiju nego te godine. Inače, to je bio i moj, i opšti stav mojih kolega, činilo nam se da smo svaki put, posle povratka iz Crne Gore, bili nekako puniji, a da ni sami nismo znali zašto. Ova brda i more, sloboda, šta li.

I spot za "Crni ples" je rađen u tadašnjem Titogradu.

- Zanimljivo je bilo to snimanje. Mi smo u suštini bili već odradili posao, bar smo tako mislili, i trebalo je da dovršimo par kadrova, ali su ljudi koji snimaju spot ležerno sedeli u ćošku, i odmarali pijuckajući. Ja pitam šta čekamo, a oni kažu - sumrak. A do sumraka dosta daleko. Međutim, poslije pola sata se ispostavilo što su čekali - kišu! Krenula je strašna provala oblaka, pa je bend ogromnu većinu kadrova snimio kisnući, i to je ubačeno u spot. Nisu hteli da nam kažu da čekaju kišu, i da ćemo mokri da pevamo i igramo, jer su se valjda bojali da ćemo napustiti snimanje.

Da li si očekivala da će jedna, sa muzičkog stanovišta, prilično bezazlena pjesma poput "Denisa" preživjeti sve ove godine?

- Verujte - ne, pre svega jer je to pesma koja je namenski rađena za film "Početni udarac". Govorila je o problemima tadašnje omladine, i niko nije mogao znati da će ti problemi postojati i dan-danas. Na te probleme ne možemo da utičemo, samo da ukažemo. Znam šta je ulica, i ne osuđujem nikoga, i bez pametovanja - znam da ne može da se ukoči u tim godinama, ali kad je crveno, moglo bi barem malo da se uspori.

Da li si u kontaktu sa bivšim članovima benda. Basista Željko Mitrović je danas jedan od najbogatijih ljudi Balkana, vlasnik "Pink" imperije.

- Ne srećem se ni sa kim, osim sa Željkom, ali s njim imam kontakt po pitanju poslovnih stvari. To je naša lična i dobrovoljna odluka, da vidimo šta i kako dalje s mojom karijerom, jer ne želim više da se igram žmurke. Nakon raspada "Oktobra", 1991. godine, ja sam jedina nastavila da pevam, a ostali su sebi dozvolili luksuz da se više ne bave aktivno muzikom, tj. da nastupaju uživo sa razlogom i smislom. Pošto oni ne rade, ne znam gde bi se sreli. U kafiću? Ja ne idem u kafiće.

Krajem osamdesetih, bila si pridruženi član Ekaterine Velike. Spot u Sinagogi za pjesmu "Dum dum" decidno te prikazuje kao ravnopravnog člana grupe.

- Počelo je tako što je Milan Mladenović stalno dolazio da gleda demo-bendove, obožavao je to. Jednom je došao u studio "O" kad smo snimali drugi album, i kad je čuo naše pesme, tražio da otpeva prateće vokale. Mi smo se frapirali, jer je on za nas ipak bio... Tako smo postali prijatelji. Moje učešće u radu EkV je samo produkt prijateljstva s Milanom, i sve ostalo u vezi benda, ponašanja ljudi u njemu, i njihovih sudbina - ne želim da znam, ne znam, ništa me ne zanima, ništa nisam videla. Uživala sam pevajući Milanove tekstove, uživala sam u slobodi koju sam osećala s njim na bini, i što sam uopšte bila pored čoveka koji je imao viziju i znao negde u sebi šta će se desiti.

U posljednjih deset godina si u vodama funkyja, soula i jazza. Rado i često nastupaš uživo, ali nisi postala dio masovne kulture.

- Radila sam i performanse, pevala u pozorištu, a jazzom se bavim iz moje ljubavi prema toj muzici. Mislim da sam atipična jazz pevačica. Hoću da približim ljudima tu muziku, jer beže od nje kao đavo od krsta, no, mora se priznati i da džezeri prilično maltretiraju publiku. Pošto ja neću nikoga ne maltretiram, ja to prilagodim ljudima, jer sam tu radi njih. Ima tu funkyja, soula, gospela, rocka... Menjam pesme "Oktobra", dajem im novo ruho, jer sam posle 15 godina mnogo surovija i čvršća. U izrazu, ne u ličnosti. Takva vrsta muzike donosi zabavu za prilično profilisan tip ljudi, nismo za široke narodne mase, to je rezervisano za "grupe sa televizije". Mi smo tu da bi napravili dobru zabavu, jer zabava je vrlo ozbiljna stvar, užasno profesionalna... Da bi zabavio nekoga, moraš da budeš jako na zemlji, jako svoj, i siguran u svoju poruku.

BOKS, AKO ZATREBA:
Na platou barskog kafića "Planet" 14. avgusta 2007. godine upriličen je prvi koncert van "zvaničnog programa" Turističke organizacije Bar i Pro Monte, što se pokazalo kao pun pogodak. Nastupala je Tanja Jovićević, praćena vanserijski dobrim funky-soul sastavom Rich Bitch. Prikazana svirka daleko je najbolja u ovoj godini, sa ljestvicom kvaliteta podignutom toliko visoko da joj teško mogu primirisati i mnogo plaćeniji bendovi. Somborska šestorka je bila superiorna u svim elementima svirke, a gitarske egzibicije (crossover Santane i Wes Montgomeryja) i režeća ritam sekcija nikoga nijesu ostavljale ravnodušnim.

U prvom dijelu dvoiposatnog nastupa, prošetali su se kroz repertoar mahom oslonjen na funky, od Osibise, preko Sly and the Family Stone, do James Browna i Cool and the Gang. Bilo je i četvoroglasnog gospela - Temptationsa i Four Topsa, da bi u drugom dijelu nastupa prešli na prearanžirane numere Oktobra 1864. Bilo je zanimljivo čuti poznate kompozicije - "Crni ples", "Sam", "Put", "Denis"... u čvršćem, agresivnijem aranžmanu, a pravi komentar dao je jedan od verziranih kolega-novinara, tvrdeći da pjesme "Oktobra" bolje zvuče sad nego dok ih je svirao originalni sastav. Highlights večeri bilo je izvođenje hip-hop / funky verzije standarda "Zemlja", iz bogatog fundusa Ekaterine velike.

Autor: Željko Milović, Bar, SCG z.milovic@cg.yu

---