Consecration
Aux
CD - Self-released, 2007

U samom startu da raščistimo sa eventualnom dilemom i/ili jednom od teorija kako je ovdašnja supkulturna scena zapravo ne postojeća. Ukoliko ste zagovornik jedne takve, varate se. Ja u svom CD playeru posedujem neoborivo jak argument da je ona i-te-kako prisutna, postojeća i da, u prkos svemu, sa uspehom egzistira.

Sastav Consecraton, uslovno beogradski, jer je svakako, ovako delotvoran, mogao nastati i bivstvovati na bilo kojoj tački elitističkog muzičkog koordinatnog sistema ovog opipljivog univerzuma, bez ikakvog dvoumlljenja. Sedam kompleksnih zvučno liričkih dugosvirajućih zapisa ostvarenja "Aux", vam se opasno, nalik paljbi baražne strukture, usecaju u podsvest, nasrću na vas, bude vas, na momente opuštaju, smiruju, umiruju i ponovno prete.

Već od uvodne "Aimless", Consecration otkrivaju svoju nemilosrdnu energetsku potku na koju se nadovezuju, u najpozitivnijem mogućem smislu, haluciogeni vokalni perverti. Naime, ovde prezentovan vid, čiste muzičke alhemije jeste, svakakao, kako ga sa pravom i nazivaju, spoj rock n rolla i metala koji se neminovno transponuje u ambijentalni doom / rock sa, sa nataloženom, slojevitom, nalik zaraženom žiletu seciranom, adekvatnom dozom, pritajene gotike. U prvi mah se, takođe, prepoznaje onaj duh i uzbuđenje koje je krasilo rane ovisničke radove grupacije Alice in chains ili pak, vokalne turbulentne ispade Chris Cornella i njegovih Soundgarden ali, sa vremenom, kako se približavate poslednjoj, trinaestominutnoj Mercury room, taj utisak bledi do nestajanja i ustupa mesto osobenom autorskom pečatu tekstopisca / vokala / gitariste, Danila Nikodinovskog. Neizostavno, trebalo bi naglasiti da su u stvaranju ovog raritetnog i esenijalnog umetničkog ostvarenja korišćeni osim klasične postavke u vidu basa, gitare i bubnjeva, još i saksofon (Lazar Galić) i vokoder (Nemanja Trećaković).

"Aux" je ozbiljan i težak album, na momente turoban i umorno sumoran, na trenutke relaksirajući. Dubok i ukoliko ste tananijeg emotivnog sklopa opasno uznemirujući. I identifikaciono prepoznatljiv. Teško opisiv, ali i jasno proživljen. Ubedljiv. Veoma zahtevan i ne predstavlja lak poziv na zabavljanje već na razmišljanje. Bez limita. Tu je reakcija već individualna. Neke od emotivno spiritualnih prelamanja morate, definitivno, otkriti sami. I povrh svega, podsetiću na svevremenske, suštinske i antologijske stihove jednog pesnika koji je, svojevremeno, zapisao: kad tuga polomi pisanje stiha je rutinska stvar / i nisu pesnici bili Bogovi, već samo tuge robovi /. Robovi misli, robovi vere, robovi života, svi smo mi. I umetnici i obični smrtnici.

Consecration svojim albumom "Aux" razbijaju barijere na paramparčad i pružaju nade duh. I veru kojoj (ipak ne) bledi trag. Vanserijski dobro. Proverite zašto?