Downstroy
I scream every day
Autorsko izdanje
Sastav Downstroy, uslovno kikindski, jer je ovako umešno
delotvoran - apsolutno identično kao i beogradski Consecration - mogao bivstvovati
/ doći iz, u bilo
kojoj tački ovog opipljivog elitističko-diskografskog (i pod okriljem pomenutih
izdavačkih magnata, i bez njih, sada postaje sasvim svejedno) koordinatnog
sistema, sa, u najmanju ruku dovoljno ubedljivim uspehom, a još bliže i u istoj
liniji, da se ne izrazim nekako rogobatno i direktno, stroju - muzičkim, a
etabliranim grupacijama svetske dominantne sekcije.
Šestorica (koja, barem
jednim svojim
neodvojivim delom a provereno, voli da pije i bije po instrumentima ali se
to u krajnjoj instanci ne odražava na gotov proizvod koji nude) koji su,
za sada, javnosti obelodanili materijal sa pet numera (bez uvoda), vrišteće
naslovljen
sa "I scream every day", a još prodornije i shizofrenično efektno dizajniran
(zasluge I. Nemetha), jeste bio, podsetimo i na taj bitan momenat karijere
ovih momaka,
ono nešto (?!) što im je donelo pobedu na regionalnom WOA takmičanju, na
kojem su predstavljali Srbiju i ovdašnju scenu, samim tim, po evropskim metal
festivalima.
Bilo kako bilo, materijal, već od uvodnih taktova, emituje
slojevit a izbalansiran, kontrolisan energetski bit, toliko slikovit da se
možemo i malo opustiti
i podsetiti da to može i izgledati baš kao da slon želi da prokrči sumu,
ne bi
li se krdo bizona provuklo. Upravo tako, ali, šalu na stranu a istini za
volju, ritam sekcija koje ne štedi i glas koji odnosi - sve pred sobom
pa i vas u prvim
koncertnim redovima - jesu osnovne karakteristike ovde prezentovanog supkulturnog
uradka posebne vrste, koji u pojedinim momentima - ključa - da bi u onim
zaista retkim ali preko potrebnim (peti redni, finalni zapis Dubstroy wise
sa Nemanjom
Kojićem kao gostujučim muzičarom, trombon), trenucima, dozvolili i svojim
instrumentima isto kao i vama / nama, da predahnu. Barem na tren.
Naslanjajući
se na riff useke
Machine head i Kilswitch Engage ili barem Overdrive, samo nastavlaju
dobro trasiranom stazom. Sve je na ovom EP ostvarenju zaista podignuto na,
možda
i očekivano visoko pozicioniran nivo kvaliteta, kako sviračkog tako i
vokalnog, a u okvirima žanra u kojem deluju, naravno, ali se, samo jedna,
ali bitna
činjenica, ne bi mogla i smela zanemariti tek tako. Ona, u svakom slučaju,
bi trebala
ako ne i morala, članove sastava Downstroy, uputiti na ozbiljna razmišljenja
i, što ne reći - delovanje. Što ativnije, tim bolje. Naime, ni jedan
tekst na EP-u "I scream every day" nije napisao originalni član sastava,
već - njihovi prijatelji.
Ukoliko mi dopustite, pa čak i ukoliko ne, sada
to postaje
sasvim svejedno - a sa istinski dobrom namerom - mišljenja sam da bi
sastav Downsrtroy
trebao (čitaj: morao) da ozbiljno i samo poradi na svojim autorskim
tekstovima pesama, da bi ceo koncept bio u potpunosti zadovoljen, a priča
na gotovo
idealan način zaokružena.
