Alexandra Slađana Milošević Hagadone
Fantastično putovanje
PGP - RTS, 2008

Ko li se zaista krije iza mita i hodajuće legende, buntovnika i inteligentnog sanjara, osporavanog prvoborca, klišea ledolomca, i najzad, ali ne i kao najmanje bitno, umetnika? Ili još konkretnije, u muškom svetu, umetnice? Ceo život, i još uvek, ne nameravajući da se zaustavi, ispovedajući, propovedajući nečiju, svoju, sanjanu-nedosanjanu priču koja svoju bit pronalazi u snu o slobodi - duha, življenja, mišljenja - podcrtavajući je arteficijelnim, dakle, sofisticiranim kodom kao primarnim i suštinski bitnim, povezujući Srbiju pod njenim zlatnim suncem i bombama sa jedne strane, i sunčanu stranu bulevara Sunset i glam rock ikonografije kao one - sa izvora - nadanja i težnji - njenih, naših, bilo čijih - sada postaje svejedno - sa druge strane ove pustolovine, životne avanture, nesvakidašnje idile i drame. Jedno drugo prožima i, čini se, jača.

Ove godine, sublimirajući kompletan kreativni uradak - iako je to zapravo nemoguće jer je naprosto tehnički i tržišno neizvodljivo - karijere koja je sablaznila jedan deo balkanske regije dok je drugi sa divljenjem upijao svaki korak i nadao se uvek nečem novom, neočekivanom, a tako bliskom. Kao da je tu, u njemu, u nama. Kompilacija - plus prateći DVD koji uz svu svoju tehnološku inovativnost, ne može verno dočarati svu raskošnost bola i hrabrosti u istoj kapi, moru talenta, kao ni vizije u svoj svojoj tananosti i osobenosti a u jednoj autorskoj ličnosti - u sebi krije dvadeset klasika (možda i neponovljivih) popularne kulture, koja je, da je bilo više osećaja i oseta, mogla biti srednji tok ili pak dominantna kulturna struja i ovde, pod sve zarđalijim suncem vremena brutalnih dobronamernika, uz koje i prateća fina zla kob, i umetničke trzaje poput ovih, ispostavlja se, ne može sputati i ugušiti.

Ne bih izdvajao ni jedan naslov posebice, niti bi ih rangirao, jer to ne priliči ni temi ni trenutku, već bih vam ih ostavio kao na dlanu, predvorju života koje kroz prizmu pakla spas svoj u jecaju osame, u ogledalu sudbine promatra. Odraz ne mora uvek biti tako loš. Naprotiv. Viđeno? - Možda - a u svoj svojoj pojavnosti - potpuno drugačije!!! I, mora se priznati, prvo.