| Barikada
- World Of Music - Interviews |
|
| BOJAN
ZULFIKARPAŠIĆ
Interviewer: Dragutin Matošević |
|
|
Bojan
Zulfikarpašić
Razgovarao: Dragutin Matošević
|
|
- Što te je u životu potaklo da se posvetiš muzici?
Želja da budem na bini i da me curice gledaju, što je bila vrlo bitna
stvar u tom periodu mog života. A posle toga, saznanje da je postati vrhunski
muzičar teška stvar.
Volim teške izazove, zato se i bavim jazzom.
- Što je uslovilo da to bude jazz?
Pa, bilo mi je vrlo brzo jasno da se neću posvetiti ni klasičnoj, a ni
rock muzici,
prvo - u domenu klasične muzike sam bio okružen mnogo boljima od sebe u
mojoj muzičkoj školi, drugo - rock scena mi je bila muzički neinteresantna,
a pošto volim avanturu i improvizaciju, tako sam svoje mesto našao u
jazz svetu.
- Ukratko - tvoj edukativni put je bio...?
Početak učenja klavira sa pet godina u Muzičkoj školi "Kosta Manojlović" u
Zemunu, prvi album Beatlesa u šestoj... prvi rock i jazz-rock bendovi sa
10-11 godina, Srednja muzička "Mokranjac" u Beogradu, teoretski
odsek i kontrabas, vojni orkestar u Mostaru (i te kakva škola), razne jazz
škole
u Parizu, na stotine koncerata sa mnogim starijim i iskusnijim muzičarima
itd.
I dalje učim, na svu sreću...
- I ti si jedan od onih koji je "sreću" potražio "vani".
Zašto je to tako?
Manjak muzičarskog efektiva, zatvorenost jazz scene, loši klaviri, nezainteresovanost
ljudi za tu muziku... nije baš bilo apetitli za mlađanog muzičara ostati
u zemlji koja se sve više zatvarala i smanjivala. U tim godinama mi je
najbitnije bilo da budem u konkurentskoj okolini u kojoj je čovek okružen
sličnima sebi,
to ga gura prema vrhu, postaje bolji. A to sam relativno brzo našao u Parizu.
- Što bi, po tebi, trebalo (ovdje) učiniti da se situacija popravi
/ bude bolja?
Za ekonomsku i političku situaciju imam ideja, ali nisam dovoljno kompetentan,
a što se tiče umetnosti - trebalo bi da glavni i odgovorni urednici južno
slavenskih zemalja, ko god oni bili, shvate da mogu imati i političke i
finansijske koristi pomagajući umetnicima i umetnosti... a obaška što
im za popularnost
i popravku imidža nema bolje stvari, od omraženog kriminalca do umetničkog
mecene - divota!! Da razjasnim.
Svaki mladi, afirmisani ili legendarni umetnik koji dolazi odnekle, širi
pozitivnu sliku o svojoj zemlji i daje želju drugima da je otkriju...
Na primer, Pariz drži prvo mesto na svetu po turističkoj posećenosti već
desetinama godina. U velikoj količini i zbog prostora koje taj grad daje
umetnosti i umetnicima... ne samo gastronomija, moda, Mona Lisa i Louvre,
nego i aktuelna
umetnička zbivanja, koncertne sale, klubovi, izložbe, festivali... privlače
ogroman broj ljudi iz celog sveta -
što znači da je i za ekonomsku situaciju to sve vrlo pozitivno.
- Što se, po svjetskim kriterijima, smatra uspjehom
u muzičkoj karijeri?
Valjda kad puniš sale i kad na tebi drugi mogu da zarade interesantne smote
novca,
a po mojim kriterijama kad čovek zarađuje dovoljno od svoje umetnosti kako
bi nezavisno od bilo koga mogao da planira svoj sledeći umetnički korak.
- Što je, po tebi, presudno za nečiji (muzički) uspjeh?
U početku su to snovi - vrlo je bitno sanjati i zamisliti nešto što ne
postoji...
A posle, vrlo je bitna želja da se ljudima komunicira nešto, i inteligencija
da se shvati kako funkcionira okolina u kojoj se živi i radi.
Ljudi koje srećemo na tom putu su takođe vrlo bitni. Ja sam imao tu sreću
da radim sa ljudima koji su mi mnogo pomogli i od kojih sam mnogo naučio
- Boško Petrović, Vojin Draškoci, Henri Texier, Michel Portal su samo neki
od tih ljudi kojima mnogo dugujem. Da skratim, sreća je najbitnija ili
all you need is love.
- Što trenutno radiš (što je aktuelno na tvom muzičkom
planu)?
Pripremam svoje iduće turneje i koncerte, ili sa Tetrabandom, čiji je
CD izašao pre par meseci, ili u duetu sa Julen Lourauom, imamo petneastodnevnu
turneju po Južnoj Americi, u martu ove (2010.) godine.
Radim i na novom repertoaru sa mojim triom, a pored toga, pripremam i ploču
slavnog francuskog klarinetiste Michel Portala, koja se snima u New Yorku,
krajem februara 2010. godine, a ja sam i muzički producent tog poduhvata.
- Što je tvoj naredni korak vezan za muziku?
Skok u prazno, he, he...
Ozbiljnije govoreći - rekonstruisati stvari oko mene kako bih postao vlasnik
svog dela i svoje muzike,
i takođe, uložiti u opremu kako bih mogao sam da snimam i produciram muziku
prema mojim kriterijumima.
Što u stvari i jeste skok u prazno, ali sam barem na to navikao...
Web linkovi za više informacija:
www.bojanz.com ili
www.myspace.com/bojanzed
|
|
BOJAN Z QUARTET
- Grana od bora
|
|
|
|
BOJAN Z - Fender Rhodes
solo (Wheels)
|
|
|
|
BOJAN Z - Ashes To Ashes
(Victoires du Jazz 2007)
|
|
