| Barikada
- World Of Music - Interview |
|
| ALEKSANDAR
TIŠMA
Interview |
Intervju: Aleksandar Tišma
16. februara / veljače 2003. godine, otišao je zauvek najistaknutiji
vojvođanski i priznati evropski pisac - Aleksandar Tišma.
1984. godine, posle uspešne književne večeri, u Gradskoj bibliotec,i imao sam
značajnu priliku i čast da napravim mali razgovor sa velikim čovekom i piscem...
Uz dužno poštovanje beskompromisnog borca protiv nekulture, primitivizma i
zla kojeg je i osetio u direktnom izdanju u II svetskom ratu, evo deo razgovora,
sačuvanog u ličnoj arhivi... Smatram da ni danas, posle toliko godina, nije
izgubio ništa od svoje aktuelnosti i da će biti zanimljiv za čitaoce.
Razgovor
je vođen o večnoj temi: ljudsko zlo i mogućnosti da se ono prevaziđe, forsiranju
kvazikulture, kvaziumetnosti...
Na moju konstataciju: "Analizirajući današnju situaciju u
svetu, mišljenja sam da čovek u svom ponašanju nije mnogo napredovao; i dalje
ga vode
destruktivni
animalni nagoni. Šta bi nam Vi rekli o tome? Autor "Upotrebe čoveka", "Knjiga
o Blamu", "Kapo", "Vere i zavere"... i mnogih drugih romana, pripovedaka
i pesama, rekao je... Ili tako je govorio Aleksandar Tišma, tog oktobra /
listopada 1984. godine...
Tišma: "’Sigurno da u čoveku postoji neka destruktivna potreba.
To mi vidimo u ovo 'mirno' doba. Sada ljudima stvarno nije nužno da se međusobno
uništavaju,
ali ipak nađu načina. Ako nikako drugačije, oni se gaze automobilima, naleću
jedni na druge bez ikakve potrebe. Ono što se dešava u svetu, to se graniči
sa bezumljem. Čovek više ne zna da li da plače ili da se smeje. Zaista je neobično
da jedan ozbiljan, odgovoran čovek, koji ima decu, unučad, koji nije neki nihilista
u životu, a to je očigledno, čim je stvorio porodicu, imanje, položaj, da se
on usuđuje da sve to stavi na kocku za večna vremena, da bi iživeo svoje, jedan
agresivni nagon, jednu bolest... Posle se nesumnjivo nađe opravdanje. Kaže
se: da ja nisam napao njega, on bi napao mene... To je tačno! Ali to ne umanjuje
tu potpunu besmislenost, tu potpunu ludost ideje da se stvori toliko oružja.
Ja sam zaprepašten! Ne
znam šta bi se tu
moglo uraditi; tu ne pomaže nikakva humanost! Ja bih se prvi priključio akciji
takve vrste, odmah. Na primer: uhvatimo se za ruke svi mi koji nismo za rat
i idemo peške odavde pa dokle hoćeš, na istok, na zapad... Ali i tu se mora
prvo videti da li je to sprovodljivo i efikasno, jer se i tu radi o nivoima,
onaj ima štit, suznu bombu..."
...znači da je ništavan uticaj tolikih knjiga koje obrađuju
takve teme, upozoravaju na posledice...
Tišma: "...Vi imate ljude na koje to deluje... To je vrlo
uzak krug koji se time bavi, koji tu deluje, ispituje, upoznaje... Najžalosnije
je što imate
ogromnu većinu na koje to ne deluje, koja neće da se suočava sa time, čak
i onaj tamo što treba da pritisne dugme, zna da mu je to opravdano, naređeno
mu
je i on dalje ne razmišlja, ne sme, jer se boji za sebe, ode mu glava..."
Na pitanje "da li bi se kriza čoveka mogla savladati, ako
bi se taj čovek držao više pravih vrednosti, literature, umetnosti...", Aleksandar
Tišma je
odgovorio:
Tišma: "...Sva zbivanja u svetu, a i orijentacija rukovodstva,
u svemu bi morala biti na strani kulture. Jer, gde su ti odgovorni ljudi koji
bi trebalo da pomognu
pravoj kulturi i uopšte, umetnosti? Ako postoji jedna naša stranka svuda
u svetu, umetnička, onda svakako tu stranku treba da pomažemo i da je mobilišemo,
kako bi dala nekakve rezultate. Istovremeno, treba da koristimo sva sredstva,
to je propaganda svih nas, u našu i... i normalno opštu ljudsku korist. A
šta
se radi? Samim tim što se dopušta da se subkultura do te mere razvija i cveta,
potiskuje se prava kultura. Ta tendencija, da se to prepusti volji samog
tržišta, ne bi smela da bude opšta. Ako ona već jeste u rukama poslovnih ljudi,
na primer,
u proizvodnji gramofonskih ploča, ako oni već idu za subkulturom, ljudi koji
su plaćeni za kulturu ne bi smeli da dozvole da ona zaostane. Trebalo bi
da se forsiraju prave vrednosti! Tu ne pomaže vid zabrane, nego recimo ono
što
radi Radio Beograd, u emisiji "Susretanja". Ako je slušaoci budu slušali
izvestan broj godina, to će im ući u uvo. Sasvim je sigurno da oni koji treba
i moraju da proizvode, treba i o tome da vode računa. Ne možemo očekivati
da imamo disciplinovanog I svesnog proizvođača ako ga prepuste subkulturi.
Jer
ona razvija suprotnosti, razvija rezone, sasvim drugačije osobine u čoveku,
od onoga što bismo želeli. Moglo bi se tu dosta uraditi, raznim akcijama,
protestima, itd. Ima ljudi koji su i na to spremni. Znam neke muzičare koji
su pisali peticije,
ali im nije vredelo jer se nisu udružili dovoljno, tako da se njihov glas
nije čuo."
Na moje pitanje: "Smatrate li da su
pisci sami krivi za to što su se utopili u reku 'potrošačke religije'"?,
dobijam odgovor:
Tišma: Jesu, i zato su sami sebi krivi. Danas je evidentna
kriza ne samo u književnosti, nego i u muzici i u slikarstvu. Onda je očigledno
da mora doći
i do svaštarenja, u svim tim oblastima. I ne bih rekao da su tu pisci nevini.
Jednostavno, poneseni su ovim vremenom, takvim kakvo jeste, i normalno je
da podležu svemu tome. Nisu imuni, a i nemaju nikakve unutrašnje volje da bi
se
za sebe izborili da im bude bolje i lepše, bar što se tiče umetnosti."
I na kraju, zamoljen da kaže nešto i
o mladosti A. Tišma, mi govori:
Tišma: "Mislim da je mladost teško doba. Moje je iskustvo,
da je ono teže nego zrelo doba, pa i od same starosti. Teško je zato jer mlad
čovek oseća
nekakvu obavezu da se opredeli, da se pokaže, da stvori svoju ličnost. Da stvori
nekakav krug ljudi oko sebe, a to mu je često onemogućeno i dosta otežano.
On i sam često nema takve kvalitete, takve osobine... Prema tome, to nije lako
doba. A posebno je teško ako ima ambicija da bude pisac, onda je to još teže...
"
I na kraju ovog razgovora, da još jednom istaknem ono što
je, po meni, značajno, a vezano je za samu kulturu: "Vi imate ljude na koje
to deluje (...). Najvažnije
je što imate ogromnu većinu na koju to ne deluje, koja neće da se suočava sa
time..."
Tu je sažet i odgovor zašto nam se ponavlja isto, i zašto nikada nećemo izaći
iz večnog kruga ništavila! (Fotke uradio: Stevan Kurćan) .
|
