| Barikada
- World Of Music - Interview |
|
| STANKO
PAVLESKI
Interview |
Intervju:
Stanko Pavleski -
Makedonija u Austriji: NASTUP MAKEDONSKIH UMETNIKA U BEČU!
Grupa od šesnaest vrsnih umetnika iz Makedonije (Jovan Šumkovski,
Tome Adžijevski, Antoni Maznevski, Žaneta Vangeli, Blagoja Manevski, Ismet
Ramičević, Jovan Balov, Vladika Metodij Zlatanov, Đorđe Jovanović, Velimir
Žernovski, Vana Urošević, Iskra Dimitrova, Jane Čalovski, Umetnički tandem
OPA - Danče Stevčevska i Denis Saraginovski, Stanko Pavleski), u okviru
predstavljanja Republike Makedonije u Austriji, a pod motom "Makedonska savremena
likovna
scena", nastupili
su na kolektivnoj postavci radova u Beču. Izložba pod nazivom "Sinestezija"*,
je organizovana u prestižnoj galeriji "Palais Porcia", od 08.
do
30. oktobra 2009. godine.
Informacija o ovom internacionalnom događaju nam je i odličan
povod da razgovaramo sa jednim od učesnika, multimedijalnim umetnikom iz Skoplja,
Stankom Pavleskim
(vajar), koji će nas u kratkim crtama, upoznati sa idejom o predstavljanju
Republike Makedonije i makedonske savremne kulture austrijskim ljubiteljima
ovakve umetnosti, pod naslovom "Sinestezija":
Da li biste bili ljubazni da upoznate
čitaoce o koncepciji izložbe kojom ste se prezentovali austrijskoj publici?
Najprije da se Vama zahvalim, iz meni uvek drage Vojvodine,
na interesu i mogućnosti, da se na prostorima bivše države stekne saznanje
o onome što se
zbiva u makedonskoj kulturi danas... Većina ovih autora (iz srednje generacije,
kojima je pamćenje malo duže i dublje, i nekoliko iz mladje..., da bi narušili
prosek) zastupljeni u "Sinesteziji", imali su i ranije mogućnosti da predstave
svoje radove na ovim našim širim prostorima i da se lepo osećaju i da imaju
prijatelje među kolegama likovnim umetnicima, a sa nekima čak i da permanentno
održavaju vezu.
Bitno je navesti da inicijativa da se desi ovo predstavljanje
makedonske savremene likovne scene dolazi od ambasadora kulture Makedonije
u Austriju, G. Elene
Misirkove (izvrsna pijanistkinja koja već duže vreme tamo živi i radi ). Ideja
je prosleđena do Muzeja savremene umetnosti u Skoplju (institucija koja poseduje
jednu od najvećih zbirki svetske moderne umetnosti na Balkanu, sazidana doniranjem
posle katastrofalnog zemjotresa koji je zadesio Skoplje, 1963 godine), a zatim
do kustosa-savetnika, istoričara umetnosti G. Viktorije Vaseve Dimeske, kojoj
je pripalo to zadovoljstvo da bude "zadnji krivac" za "Sinesteziju" - to široko
polje kao vezivno tkivo, zapravo osu oko koje (po njezinom uvidu) gravitira
nastojanje i umetnički rezultat, i generalno sama estetika izabranih autora.
Možete li nam, ukratko, prezentovati
ideje radova i način izražavanja tih ideja Vaših prijatelja s kojima ste
izlagali u zajedničkom projektu u Beču?
Radi se o autorima koji permanentno grade specifičan vlastiti
pogled na umetnost u okviru relevantnih svetskih tokova, i izvorni stav ka
umetničkim pojavama
zadnjih nekoliko decenija-kraj moderne i vreme etabliranja postmoderne. Na
izložbi su bili predstavljeni radovi u različitim izraznim medijuma: objekt,
video, instalacija, ploter-art, fotografija, vizuelna poezija,
slika, art
book i nekakvi drugi, izrazni miks od ovih bazičnih. Radovi tretiraju stanja
svakodnevice,
komunikaciju, sam život kao umetnost, mogućnosti ponovnog vraćanja slici
i crtežu, ugušenost informacijama, stvarnost i fikciju, filozofske i religiozne
teme, dimenzije fobičnog...
Da li je ovo Vaše prvo predstavljanje
austrijskoj publici, a recite nam i gde ste sve do sada u svetu izlagali
i na kakav su prijem Vaši
radovi i makedonska
kultura nailazila?
Nakupilo se puno toga za mojih 25 intenzivnih godina na likovnoj
sceni (bilo je ponešto i u inozemstvu), no eto, pre ovog predstavljanja u Beču,
umetnički
putevi me nisu doveli u Austriju. Moja generacija se profilirala u domovini
u kojoj smo živeli pre 90-te prošlog veka i u tom, sad inozemstvu, sam i
ja najviše izlagao i nadam se da će bar nešto od mene ostati u nekakvom kolektivnom
pamćenju tog šireg prostora u koji je bila i moja Makedonija. Bilo me i malo
šire u Evropi, pa u Americi, i u Australiji; jednom u Africi - Aleksandrija
i
jednom u Aziji - Tokio, i to najčešće u okviru predstavljanja makedonske
likovne umetnosti u inozemstvu ili na nekim internacionalnim bijenalnim manifestacijama
- po konkursu ili po pozivu. Izlagao sam i samostalno ili u tandemu, a u zadnje
vreme i u triu sa kolegama sa kojim delimo slične estetske stavove. To je,
u opštim crtama, odgovor na vaše pitanje, jer bi u protivnom zaista opterećivali
čitaoce sa mnoštvom nepotrebnih detalja, no preciznije, navešću moj aktuelni
angažman u zajedničkom (po principu samostalni projekti u zajednički koncipiranom
okviru) tripartitnom projektu sa kolegama Jovanom Šumkovskim i Tometom Adžijevskim,
pod generalnim nazivom "Projekcija Balkon" (previše smo gledali iz žablje...,
a kažu, ko iz lože vidi bolje vidi). Projekat smo ove godine završili u Jezuitskom
kulturnom centru u Aleksandriji, a započeli 2006. u Cite des Atrts u Parizu,
a redosledno 2007. i 2008. u MC Gallery u Njujorku (Njujork, 2007: "Teatar
Tomas Harlan - 10 Septembar 1901": Vorhol Kuli Kalendar ; Njujork, 2008:
"Teatar Markus Garvej & Man Rej 1913", pretstavlja: Njujork via
Dar es Salam: Crno-Bele trans perverzije). U decembru
2009. sledi zaokruživanje projekta u Galeriji Makedonske Akademije Nauke
i Umetnosti.
Ne znam da li zaista mogu da budem iskren kad se radi o mom utisku o prijemu
publike (izvan oficijalnog, što je najčešće bio na visokom nivou) mojih /
naših radova, jer smatram da za objektivne efekte plasmana umetničkih vrednosti
sa ovih prostora, treba da posvetimo malo više pažnje kako u organizacijskom
smislu,
menadžerski - ozbiljnije i stručnije, i mudrije, a bogme i vrednije u svim
segmentima. I pored svega, bilo je lepih momenata u kontaktu sa publikom,
posebno sa kolegama
sa kojima delimo istu muku, pa bilo gde na ovoj kugli zemaljskoj to bilo.
Ni javna, ni stručna glasila, nisu nas zaobilazila. Da li je sve to dovoljno,
ko da ga zna, možda i jeste.
I za kraj nam nešto recite o ekskluzivnoj izložbi koju spremate
na dan Skoplja,
13. novembra 2009. godine?
Ne znam da li će biti ekskluzivna, no radimo na mom projektu
"Mesec Sedmi - Sunce i Mesec 2 A: U dvorištu Stanka Pavleskog, Snežane Altiparmak,
Anete Simonovske
i Jovana Naumoskog" (a to će svakako da bude ekskluzivno... da se malo nasmejemo)
za izložbu "Svetska galerija crteža - Skoplje 2009.". Ideju za ovu internacionalnu
izložbu pokrenuo je "Osten" - časopis za humor i satiru, zapravo ljudi koji
su otkupili brend, ovog do nedavno uspešnog lista, koji je kontinuirano, do
pred
nekoliko godina, tridesetak godina unazad priređivao internacionalnu izložbu
"Svetska galerija karikature", što je vremenom zaista postala svetski renomirana
manifestacija.
Da, verujemo da će se na konkurs prijaviti zaista vredni autori i da će i
ova "Ostenova" manifestacija da uhvati koren, što bi bilo od izuzetnog značaja
za
sveukupnu kulturnu klimu i dopunski imperativ za domaće autore, jer i ne
možemo da se pohvalimo sa brojem međunarodnih izložbi koje organizujemo...
**********************
*Sinestezija je sposobnost jednog nenadraženog
čula da oseti nadražaj drugog nekog čula, npr. da se vidi boja kad se čuju
tonovi, tzv. "slušanje boja"
(pri zvuku trube vidi se crvena boja itd.) ili književna slika nastala
spajanjem raznorodnih čulnih utisaka...
Sinergizam je učenje o sadejstvu, učenje o slobodnom sadejstvu ljudi u težnji
za svojim popravljanjem i sticanjem blaženstva.
|
