Na slovenackom muzickom nebu karijera Jadranke Juras traje u kontinuitetu vec neko vreme. Startovala je prvobitno sa sastavom Planet Groove u kojem je bila 4 godine, da bi kasnije nastavila solo. Poseduje akademsko jazz vokalno obrazovanje, ima i iskustvo pojavljivanja na "Eurosongu", 2002. godine u Estoniji, gde je za Sloveniju nastupala kao back vokal. U svojoj dosadasnjoj diskografiji uknjizila je dva albumska izdanja. Prvo, "Anima", objavljeno je 2006. godine, a aktuelno, "Sakura" (Sedvex Records), tokom protekle, 2009. godine. Jadranka Juras je ozbiljan interpretator muzike koju izvodi, a u njenom pratecem sastavu su iskusni i vrlo kvalitetni muzicari. Ona nije samo pevacica, vec takodje i autor, a zanrovski, njen pristup najvise je okrenut formi modernog r'n'b-a, u kojem ima dovoljno prostora za pop, soul i jazz uplive. Ozbiljna aranzmanska resenja i ubedljiva interpretacija karakterišu albumski materijal u celini, a na izdanju se u pesmi "Ne zaluz' si me", kao gost se pojavljuje Edo Maajka. "Sakura" je album koji, takodje, otkriva Jadrankina interesovanja za japansko spiritualno, te isto tako strip nasledje, a sam cover CD-a uradjen je na tehnicki interesantan nacin. Mala zamerka, inace da ponovim jos jednom, ovom ozbiljnom muzickom produktu, moze biti upucena suvise izrazenoj orijentaciji ka kliseiziranoj maniristickoj zelji da sama produkcija, kao i pomenuti aranzmani budu "ukalupljeni" u standarde savremene r'n'b sheme. Preporuka za cesca preslusavanja mogao bi biti song "Ce ne bomo sami", autorsko delo V. Kosovica. Ocena: 7,5 / 10 .

Iz malog mesta Vinica (Bela Krajina), dolazi sastav 2B. Osnovu benda cine braca Mihelic - Gašper, Primoz i Jernej, a pre samog formiranja, ranije su postojali u nekim drugim varijantama. Tokom prosle (2009.) godine, objavljuju album naziva "Frnikule" (Sedvex Records) i to je ujedno njihovo debitantsko ostvarenje. 2B izvode neku varijantu ozbiljnijeg popa, obogacenog slozenijim aranzmanskim resenjima, ali takodje ne uklopljenog u sadasnje vreme. Originalnost kao takva jeste prisutna, ali odsustvo izazovnijih aranzmanskih zahvata, kao i melodicnih fraza, tesko da im mogu ici u prilog, ali i u vecoj meri zainteresovati slusalacki auditorijum. Na albumu se naslo 10 numera, od kojih je song "Zivljenje je igra" uradjen u dve verzije, elektricnoj i akusticnoj. Iako 2B pevaju o svakodnevnim pojavama i okolnostima, nisu "narodski" bend u prenesenom znacenju. Dominira materijal sporijeg tempa, iako se ne radi o klasicnim laganijim temama / baladama. I pored evidentnog truda, njihov album tesko da kod same publike moze imati relevantniju prohodnost i jedva da izlazi iz okvira prosecnosti. Ocena: 6 / 10 .

The Kid & Nic Show je sastav kojeg predvode Nicole Tracy pevacica i Kirk Tracy saksofonista, pevac i autor. Dolaze iz Orange Countyja, CA, i predstavljaju neku vrstu putujuceg showa. Njihovi nastupi nikoga ne ostavljaju ravnodusnim, a sama muzika asocira na jedno lepo putovanje u proslost, kroz miks muzickih uticaja etabliranih u vremenskom procepu izmedju 30-tih i 50-tih godina proslog veka. Dakle, na prvom mestu tu je swing, ali paralelno sa ovom formom, nista manje nisu prisutni rhythm and blues i rockabilly elementi. "Goin' Downtown" (Self - released, 2009.) njihovo je cetvrto po redu izdanje i predstavlja kompilaciju prethodna tri. Na CD-u se naslo 10 songova, sto autorskih, sto covera, ali pri svemu tome, ovaj sastav uspeva da utisne sopstveni pecat i bude isto tako zanimljiv i veoma, veoma melodican. Kompletna dodatna ikonografija, kao i styling, asociraju na 50-te godine i verujem da pristalice ovakvih izrazajnih formi, mogu naci puno zadovoljstva u pesmama koje grupa interpretira. "Goin' Downtown" je produkcijski osavremenjeno izdanje, a od prisutno ujednacenog materijala, izdvojio bih numeru "Mystify", autorsko delo Kirk Tracyja. Ocena: 8 / 10 .

Iako sam naziv, Cancer Killing Gemini, asocira na industrial / grind sastav, ili u najmanju ruku bend slicnih tendencija, realnost je sasvim drugacija. Cancer Killing Gemini je projekat iza kojeg kompletnim bicem stoji Eric Michael Cohen, autor, kompletan performer, pevac i producent. On je svoja ranija iskustva, kako kao solo muzicara, tako i clana / lidera grupa, sublimirao postavljajuci jednu novu pricu, koja nadasve ima moderan imput i postavku. "It Only Hurts When We Breathe" (Self - released, 2010.) je album na kojem se naslo 10 numera, koje stilski variraju od industriala, electro formi, do popa i post grungea. Vokalna melodicnost je izuzetno izrazena, a moderna produkcija na efektan nacin kanalise idejnu postavku i autorsku kreativnost pomenutog Cohena. Cancer Killing Gemini je projekat sa jasnom porukom i ubedljivo upakovanom raznolikom muzickom formom. Ocena: 8 / 10 .

Cosmic Trip Machine su belgijski psychedelic dvojac, aktivan nekoliko godina unazad. Moze se reci da deluju iz apsolutnog undergrounda, a svoja izdanja prvo objavljuju na kasetama, pa tek kasnije i u CD formi. 2008. godine objavili su prvo izdanje, "Lord Space Devil", a prosle, 2009. godine, i aktuelni album, "Vampyros Roussos" ( Record Heaven, 2009.). Rec je o psychedelic / space / kraut rock sagi i space operi inspirisanoj 70's lo-fi horror filmskom produkcijom. Njihov sound je, takodje, orijentisan ka retro varijantama, ali Belgijanci svojom posobnom energijom i autorskim nadahnucem, pokazuju da kapiraju standarde ovog vremena. Cosmic Trip Machine su zabavni i neobavezni, ali u izvodjackom smislu su pokazali i prilicnu zrelost, kao i vesto baratanje pomenutim stilskim formama. Takodje, melodicni su sto i nije toliko cest slucaj sa psychedelic aktovima. Njihov materijal pleni od prvog takta koloritnim asocijacijama i samom muzickom dinamikom. Cosmic Trip Machine su vrlo interesantan akt, a njihovo oba albumska izdanja toplo preporucujem i onim slusaocima koji nisu toliko bliski psychedelic varijantama. Ocena: 8,5 / 10 .

Iz Zajecara dolazi sastav Cica Gorio kojeg predvode otac i sin - Zoran Stojkovic, vokal (ex Mama Rock) i Strahinja Stojkovic, solo gitarista. U grupi su jos basista Niinoslav Panic i bubnjar Nikola Jovanovic. Albumom "Bice bolje" (One Records, 2009.), Cica Gorio su muzicki na terenu hard rocka / rocka blizeg 70's nego 80's opcijama, a vazan naglasak dat je tekstualnoj formi koja je u zabavno / folkloriziranoj varijanti i trebala bi lakse dopreti do ukusa narodnih masa. Tekstovi su uradjeni u machoisticko / saljivoj formi, a prati ih gitaristicki orijentisan hard rock u stilu ranih Black Sabbath, Zeppelina i slicnih varijanti. Na albumu "Bice bolje" ima i nekoliko balada koje su takodje postavljene po principu nasledja 70-tih godina, ali su vrlo ovdasnje, odnosno negdasnje i nalik su songovima koje su ex-YU sastavi izvodili u pomenutoj dekadi. Aduti grupe su najverovatnije prva tri songa: "Srpkinja", "Švalerka","Crni labud", mada je i ostatak materijala realizovan po identicnom principu. Nisam siguran da ovako postavljen i prireden materijal moze zainteresovati novije rocku i hard rocku okrenute generacije, a starija publika tesko da ce uspeti da u njihovim pesmama pronadje nesto za sebe. Ocena: 6 / 10 .

30-tu godisnjicu postojanja, Elektricni orgazam obelezava izlaskom novog albumskog izdanja - "To što vidiš to i jeste" (Dom omladine Beograd, 2010.). To je prvo studijsko ostvarenje realizovano od 2002. godine i od albuma "Harmonajzer". "To što vidiš to i jeste" je album sa 7 numera, a kao autori, pored Srdjana Gojkovica-Gileta, potpisani su i gitarista Branislav Petrovic-Banana i povratnik, klavijaturista Ljuba Djukic - on je pored pomenutog Gileta na odredjenim mestima preuzeo i vokalne linije. Album je snimljen u studiju "Go-Go", a uspesnu ulogu producenta obavio je Voja Aralica koji je, za razliku od Koje (sa prethodnog izdanja), dobro ukapirao psihologiju samih pesama i svega onoga sto je bend u autorskom smislu zeleo da kaze. Raduje sto je nakon dugogodisnje kreativne krize bend izasao iz autorskog corsokaka i aktuelni album u dobroj meri pokazuje resenost da se dodje do odredjenih promena. "To što vidiš to i jeste" je razlicit album od brojnih koje smo imali prilike da slusamo tokom proteklih dvadesetak godina. Bend je ponudio jedan interesantan spoj svog od ranije prepoznatljivog vidjenja rock i rock and roll pristupa, ukombinovanog sa psyhedelic i post new wave elementima, koji su na razlicite nacine promovisani kroz ovde cute pesme. Sami songovi su viseslojni, ali maniristicki ne teski za slusanje, a uspesno se i izaslo iz tekstualne zamke "obracanja teenage populaciji", koja je bila zastitni znak brojnih prethodnih ostvarenja. "To što vidiš to i jeste " je album sa kojim bend moze biti zadovoljan i videcemo na koji nacin i u kom smeru ce teci dalja promocija... Ocena: 7,5 / 10 .

Angazman Vlade Jankovica-Jeta i Olge Kebdzije, urednika na beogradskoj stanici, popularnoj "202"-ci, oko afirmacije novih sastava, dobro je poznat pratiocima desavanja na srpskim muzickim prostorima. Support sastavima tokom godina ide u dvojakom smeru, te pored medijskih aktivnosti, uprilicavane su i koncertne, gde veliki broj novih grupa / aktera dobija sansu da se u kontinuitetu predstavi publici i zaintersovanom auditorijumu. Manifestacija "Demo Masters" takodje ima svoj kontinuitet, a vec je u propratnoj varijanti objavljen i sedmi CD, koji promovise svezu krv srpske muzicke scene. Poznato je da Jet i Olga vise preferiraju rock i hard rock / metal formu, ali takodje, uvek nadju mesta i za one izvodjace koji su zanrovski okrenuti drugim varijantama. Na albumu je predstavljeno 20 songova i isto toliki broj izvodjaca. Neki od prisutnih su od ranije na dobrom putu ka nazovimo to "siroj" afirmaciji, poput zabavnih Kurira iz Pirota, bluesy orijentisanih Cotton Pickers iz Mladenovca. teenagera Santos Brothers Band iz Backe Palanke, epsko metaliziranih Uneven iz Beograda. Za verovati je da perspektiva stoji pred jos ne malim brojem ovde prisutnih aktera, a dodao bih da paznju treba obratiti na sastave kao sto su: Neozbiljni pesimisti iz Sombora, Kvazar i Raskršce iz Zrenjanina, te Uvertiru iz Novog Sada... "Demo Masters 7" nastavlja tamo gde su prethodne kompilacije istog tipa stale, promovisuci nova imena, a naravno, na bendovima je da vremenom, koliko je to moguce, na najbolji nacin odrade svoj deo posla. Ocena: (neocenjivo).

Nude (Boštjan Dermol ; Gaber Marolt ; Teodor Amanovic - Toš ; Marko Furek ; Damijan Cigler) su sastav iz Celja koji u kontinuitetu traje vec 17 godina i jedan su od onih aktera tamosnje scene ciji su status i popularnost na nacionalnoj razini na zavidnom nivou. Objavili su 7 albuma, imaju respektabilno fan sledbenistvo. Nude su u muzickom smislu na terenu mainstream varijante rock / popa naslonjenog na 80-te i 90-te godine. Pop dimenzija odnosi blagu prevagu nad rock elementima, a snazna melodicnost karakterise pesme koje sastav izvodi. Koncertni album, "Live" (RTV Slovenia, 2010.) snimljen je u "Studiu 14 Radio Slovenie". Bend se predstavio sa 16 numera, vrlo studiozno pripremljenih i izvedenih, tehnicki realizovanih na izrazeno respektabilnom nivou. Nude su u muzickom smislu veoma slusljiv bend, njihove pesme su prihvatljive i jasne, a vrlo izrazeno oslanjanje na 80-te i 90-te godine u odredjenim segmentima moze da pokaze kako je u svojim pocetnim fazama sastav imao uzore u grupama kao sto su: Big Country, U 2, ili Simple Minds, no vremenom je stvoren autohton sound sa kojim se sastav uspesno predstavljao na svojim studijskim ostvarenjima... Ocena: 7 / 10 .

Mit je relativno noviji sastav koji dolazi iz Slovenije, a prema raspolozivim informacijama, karijera zapoceta oktobra 2008. godine, kretala se prilicnom brzinom i bogata dogadjanjima. Vrlo brzo su primeceni, a kao bend imali su premijeru u ljubljanskom "Orto baru" sa spotom za pesmu "Neskoncen dan". Debi album, "Stik", objavljuju za "Sedvex", a sam materijal je studiozno radjen i nadgledan pod producentskom palicom Zeljka Mladenovica. Sastav Mit se predstavio autorskim materijalom, a mada svoj pristup nazivaju "liberalnim rockom", ma sta to u njihovoj verziji znacilo, sam izvodjacki stil bi se mogao opisati kao opcija atmospheric rocka sa jakim pop uplivima. Odredjene paralele naginju ka Siddharti, kao znacajnijem i etabliranijem sastavu koji se u zanrovskoj formi nalazi na delimicno slicnom terenu, ali je opcija ovog kvinteta, u vokalno-svirackom smislu, nesto razvodnjenija, sa druge strane aranzmanski kompleksnija i u finalnoj realizaciji slozenija. Pesme su uglavnom mirnijeg srednjeg tempa, a znacajnu ulogu u predstavljanju same izrazajne postavke ima vokalni solista Uroš Petrovski. Ipak, njegov sugestivni vokal ne uspeva da eleminise nedostatak energije u izvodjenju songova i cinjenica je da dobar deo materijala "preti" dosadom. No, ne moze se reci da se sa svoje strane momci nisu potrudili i njihova volja i zelja da sve ispadne u ocekivanoj varijanti ogleda se i u uspesno obradjenim ostalim tehnickim komponentama. Ipak, sam rezultat je, na kraju, tek polovicno zadovoljavajuci. Ocena: 6 / 10 .

Sastav Stranci aktivan je na slovenackoj sceni od 2002. godine, mada su clanovi postave iskusni sviraci koji su dosli sa raznih strana, odnosno iz grupa kao sto su: Phone Box, Vandals, Daddy's Pudding, Baby, Zdravo... Dolaze iz Celja i do sada su objavili dva albuma. Prvi, "Zavrnjeno", realizovali su 2005. godine u sopstvenoj reziji, a aktuelno, drugi, "Kirjetukinor?", ili u prevodu "Ko je tu lud?", objavili su krajem prosle, 2009. godine za "FV Music". Stranci deluju u postavi kvarteta, pevaju na slovenackom, srpsko-hrvatskom, engleskom, nemackom, ruskom, a njihov izraz bi se mogao okarakterisati kao prljava, ljuta, agresivna varijanta rock and rolla / rocka. Neki od songova imaju izrazeniji rhythm and blues koren, druge su vise naslonjene na garage opciju, ali sve u svemu, poruka je jasna, direktna i apsolutno neuvijena. Melodicnost u samim pesmama je manje prisutna, odnosno potisnuta je u korist "energije" i tipicno njihove varijante agresivnog izvodjenja / shvatanja rock and roll nasledja i forme. Numere su uglavnom brzeg srednjeg i generalno brzeg tempa. Nema tu nekih pesama koje bi se izdvojile, ali je poruka jasna i Stranci su, koliko je to naravno moguce, ubedljivi kako u pocetnoj, tako i finalnoj poruci. Ocena: 7 / 10 .

Mada su The Chemical Brothers svoj novi album, "Further" (2010, Freestyle Dust / Parlophone), uprilicili u retrospektivnom pogledu od natruha progressive / sympho-rocka, elektronike 80-ih, te nezaobilaznih ambijentalnih shoegaze i dream-pop elemenata i u plesnom izdanju bez upecatljivo bombasticnih i nabrusenih ritmova, oni ne pokazuju nikakve znakove umora i iscrpljenosti. Prije bi se reklo da je rijec o zreloj glazbenickoj dobi gdje je vaznija melodija, dok na plesne ritmove posvecuju daleko manje paznje i pretvaraju ih u laganije i lezernije tempove. Ipak, izostanak barem jednog ultimativnog hita kakvog su redovito isporucivali na svojim studijskim izdanjima govori u prilog cinjenici da su se braca po prvi puta u karijeri nasla u situaciji kada nisu u sredistu pozornosti svjetske dance produkcije jer je tesko ocekivati da bi "Horse power" mogao dosegnuti popularnost megahita "Hey boy, hey girl". Medjutim, to ne znaci da su 'fulali' materijal; on je i dalje zanimljiv, no vise nije onako energican i ritmicki nabijen, a nema niti trendovska uporista kakva su redovito imali prateci najraspolozivije zakonitosti plesne scene. Braca su se posve osvijestila i shvatila da je doslo vrijeme za konacno utvrdjivanje gradiva sto je i kakav je njihov 'trade-mark' buduci da su dovoljno dugo sarali s mnogim elektronskim frazama posezuci za funkom, electro-popom, techno-beatovima, tranceom, houseom, post-rockom, world-musicom, dance-hallom... Ona izjava da je ovo njihov do sada najmelodicniji rad stoji cvrsto, te se valja nadati da neuspjeh na top-ljestvicama nije njihov 'pad dolje', vec samo preuranjeni prelazak na format koji jos nije objerucke prihvacen u svijetu dance podija. Ocjena (1-10): 7 .

Novi talas predstavlja veliku inspiraciju za autore sa nekadasnjih zajednickih prostora, a Renato Metessi bio je jedan od aktera price iz 80-tih godina. Frontman Patrole i Zvijezda, tokom godina, stekao je status kantautora, kojem je uvek nedostajao jedan korak do ulaska u prvoligasku elitu. Jedan je od onih izvodjaca cija karijera, nazalost, nije uspela da se dovoljno afirmise van prostora Hrvatske, ovde mislim na nekad zajednicki zivotni i kulturni teritorij i misljenja sam da tokom 80-tih godina na putu "do zvezda" nije imao ni dovoljno srece, jednako koliko medijski nije bilo sluha na prostorima Srbije, BIH, Slovenije..., da se na njegovu karijeru vise obrati paznja. CD "Duh iz boce" (Dallas Records, 2009.) na neki nacin predstavlja neku vrstu time outa pred suocavanje sa novim autorskim izazovima, a na tapetu su se nasle pesme Azre, Haustora, Prljavog kazališta, Filma, Animatora, jedna Arsena Dedica, "U ime ljubavi" koju su Metessi i Dedic otpevali zajedno, te tri songa Patrole i jedna Zvijezda. Pesme su u velikoj meri prearanzirane, i samim tim, vecina ih se prilicno "razlikuje" od originala... "Duh iz boce" kao album vise predstavlja varijantu izvodjackog preispitivanja samog Metessija, i manje nego sto su to mnogi ocekivali, budi nostalgiju za proslim danima... Ocena: 7 / 10 .

Sam album "Immersion" (2010, Warner Music Group / Ear Storm), australske grupe Pendulum, mjesavina je razlicitih plesnih ritmova u kojima naravno prednjaci d'n'b sa obilato naglasenim klavijaturama u razlicitim melodijskim spektrovima sa elektronskim efektima, naglim breakovima i izmjenama vodecih vokalnih dionica Swirea i MC Ben Mounta. Uz tek samo dva cista instrumentala, kratkog simfonijskog uvoda "Genesis" i rasplesane melodicne bombe "Salt in the wounds", album premda ima pregrst potencijalnih hitova, ipak nije urodio zgodicima kakve su primjerice znali The Prodigy isporucivati u obliku "No good (start the dance)", "Breathe" ili "Firestarter". Cak im se i sam Liam Howlett iz The Prodigy pojavio kao gost u naslovnoj skladbi "Immunize" kroz melodijski troakordni electro-punk / d'n'b s prilicno plitkom, a pomalo i stupidnom melodijicom punom improvizacija na jednu te istu temu, a metala su se ozbiljnije prihvatili u nabrusenoj "Self vs. self" gdje im gostuju glasoviti metalci In Flammes koji su posve zaokruzili melodicnu simbiozu death-metala i d'n'b-a. Album sadrzi jos jednu kolaboraciju, plesnu "Fountain" sa Steven Wilsonom koji se pojavljuje u kratkim vokalnim sekvencama. Tokom cijelog albuma gitara Perdedur ar Gwynedda je prisutna tek na mahove (najupecatljivija je u punk / d'n'b komadu "Crush") jer je Swire zelio napraviti kompletan elektronski album za razliku od prethodna dva studijska rada, no na koncertima Gwynedd u svim skladbama svira gitaru u sto se mogla uvjeriti i publika u Zagrebu. Ocjena (1-10): 7 .